novo
filozofija moderne pesme

FILOZOFIJA MODERNE PESME

Bob Dilan
"Filozofija moderne pesme" je jedinstveno delo Boba Dilana, koje odražava njegov specifičan filozofski pristup i muzički ukus. U ovoj knjizi, Bob Dilan je izabrao šezdeset šest pesama koje po njegovim ličnim, često nedokučivim kriterijumima, smatra ključnim za razumevanje raznolikosti i suštine muzičkog konteksta. Ovaj izbor ne sadrži nužno najpoznatije ili najuticajnije pesme, već one koje su njemu lično značajne. Među izvođačima su tako različiti umetnici kao što su Džudi Garland i The Clash, Bing Krozbi i Elvis Kostelo, Domeniko Modunjo i The Allman Brothers Band, dok su izostavljeni neki od najpoznatijih kao što su Beatlesi i Stonesi. Knjiga "Filozofija moderne pesme" ističe se po Dilanovom neobičnom pristupu, gde on u tekstovima posvećenim pesmama ulazi u likove pripovedača ili glavnih junaka, razgovara s njima, raspravlja, divi im se ili ih prekoreva. Ponekad se pretvara u konvencionalnog esejistu koji analizira kulturološki kontekst pesama. Bob Dilan u ovoj knjizi pokazuje svoju lucidnost, nepredvidivost i jedinstvenost, potvrđujući svoju neobuzdanost kao pisac među muzičarima i muzičar među piscima, ostajući istinski slobodnolutajući filozof.

Dilanovo poimanje filozofije osobeno je bar isto onoliko koliko i njegov muzički ukus, što ovu knjigu čini potpuno jedinstvenom u ogromnom korpusu literature koja se bavi popularnom muzikom. Autor Filozofije moderne pesme odabrao je šezdeset šest pesama koje iz različitih razloga smatra ključnim za pokazivanje raznolikosti i sagledavanje suštine muzičkog konteksta kome pripadaju. Nije to, dakle, nikakav izbor najboljih, najuticajnijih ili na neki drugi način superlativno određenih pesama, već selekcija onih koje po nekim nedokučivim kriterijumima Bob Dilan izdvaja kao njemu lično najznačajnije. Stoga je konačni spisak tih lakih komada u najmanju ruku neobičan: među njihovim izvođačima su i naizgled nespojivo različiti interpretatori kao što su Džudi Garland i grupa The Clash, Bing Krozbi i Elvis Kostelo, Domeniko Modunjo i The Allman Brothers Band – dok s druge strane nema ni Beatlesa, ni Stonesa, ni mnogih drugih koji podrazumevano predstavljaju „obaveznu lektiru“. Za Dilana, međutim, ništa nije nespojivo i ništa nije obavezno – što vrlo jasno pokazuju i tekstovi posvećeni odabranim pesmama, svakoj po jedan. Najzanimljiviji i književno najuspeliji u njima jesu oni delovi u kojima Dilan ulazi u lik pripovedača ili glavnog junaka pesme, pa iznutra tumači o čemu je tu zapravo reč, proznim iskazima koji, delom i na tragu njegove Tarantule, ponajviše nalikuju modernističkoj prozi toka svesti. U drugima, opet, on vodi razgovor s likovima iz pesama, raspravlja se s njima, divi im se ili ih zbog nečeg prekoreva, podučava ih životu ili uči od njih. A povremeno se čak pretvara u poprilično konvencionalnog esejistu, koji nas velikodušno obasipa zanimljivim podacima o pesmama i pronicljivim analizama kulturološkog konteksta njihovog nastanka. Bob Dilan je i u svojim esejima lucidan, nepredvidljiv i potpuno jedinstven autor.Zoran PaunovićDilan nas vodi kroz pregled muzike (tačnije, muzičke pesme), naizgled bez namere, na izuzetno neobičan način: i kao učenik i kao učitelj. Ova savremenost druge polovine 20. veka, nije bekstvo u prozu već njegov autentičan glas, jedinstven po svojoj nepredvidivosti. On nas u svojim poodmaklim godinama podseća da njegovom znanju, percepciji i kreaciji, ni posle Nobelove nagrade za književnost – kraja nema. Muzičkoj turneji bez kraja pridodao je i književnu. Bob Dilan je verovatno najneobuzdaniji pisac među muzičarima i najneukrotiviji muzičar među piscima. Takoreći slobodnolutajući filozof. Svirajući peripatetik.Vladislav Bajac

Pošalji